tag:blogger.com,1999:blog-365547382011-04-21T21:03:58.237-07:00Manon de Bur (Indija, 1966), studirala je umetnost na ABK u Roterdamu i Rejksakademiji u Amsterdamu (Holandija). Nezavisna je umetnica. Njen rad se sastoji od filmova, video radova i audio radova koji se često bave pitanjem pamćenja i vremena / trajanja. Živi i radi u Briselu, Belgija. www.manondeboer.beInquiry into Reality: The Disappearance of Public Spacehttp://www.blogger.com/profile/10129828236759739089noreply@blogger.comBlogger11100tag:blogger.com,1999:blog-36554738.post-1161719285700305182006-10-24T12:36:00.000-07:002007-07-03T09:23:57.094-07:00<a onblur="try {parent.deselectBloggerImageGracefully();} catch(e) {}" href="http://photos1.blogger.com/blogger/5079/2628/1600/Sylvia02.jpg"><img style="margin: 0pt 10px 10px 0pt; cursor: pointer;" src="http://photos1.blogger.com/blogger/5079/2628/320/Sylvia02.jpg" alt="" border="0" /></a><br /><span style="font-style: italic; color: rgb(153, 153, 153);font-size:85%;" >iz filma: Sylvia Kristel - Paris, 2003.</span><br /><br /><a href="http://www.manondeboer.blogspot.com/">english</a><br /><span style="color: rgb(153, 153, 153);"><span style="font-style: italic;">Sylvia Kristel - Paris</span> je dokumentarni film o pop ikoni iz '70-ih, holandskoj filmskoj umetnici i modelu, poznatoj pre svega po svojoj lako-erotskoj ulozi u filmu Emanuela iz 1974 godine, jednom od najuspešnijih Francuskih filmova ikad. Tokom perioda od dve godine de Burova je dva puta </span><span style="color: rgb(153, 153, 153);">od Kristelove </span><span style="color: rgb(153, 153, 153);">tražila da priča o gradovima u kojima je živela. Razdvajanjem slike i zvuka, portrea i glasa, umetnica izaziva sumnju u oku posmatrača - u kolektivnu sliku u kojoj se Kristel identifikuje sa Emanuelom. </span><br /><span style="color: rgb(153, 153, 153);"></span><br /><span style="color: rgb(153, 153, 153);"><span style="font-style: italic;">"U većini mojih radova postoji element sumnje u odnosu na interpretirano. Na primer, u filmu Sylvia Kristel – Paris, Kristel dva puta govori, u intervalu od jedne godine, o vremenu kada je živela u Parizu. Ove dve priče se razlikuju, ali vi ne možete reći da je jedna od njih istinita a druga ne."</span><br /><span style="font-style: italic;">"Želim da istražim stepen stabilnosti identiteta gledaoca izazivanjem sumnje, kao i razdvajanjem zvuka, slike i texta. Različiti elementi koji čine film ili delo stavljeni su u međusobni dijalog. Umesto da kreiram jednu homogenu celinu sa kojom gledalac može da se identifikuje, posmatrač je ostavljen na jednoj distanci koja može da formira kritički prostor. "</span><br /></span><span style="color: rgb(153, 153, 153); font-style: italic;"></span><br /><div style="text-align: right;"><span style="color: rgb(153, 153, 153);font-size:85%;" ><span style="font-style: italic;">Manon de Boer (Manon de Bur)</span><br /><span style="font-style: italic;">iz intervjua "Video Portret" sa G. Petrovic.</span><br /><span style="font-style: italic;">U: dnevni list Danas, Beograd, 05. April, 06.</span></span><br /><span style="color: rgb(153, 153, 153);"> ___________________________________________________________</span><br /></div><br /><a onblur="try {parent.deselectBloggerImageGracefully();} catch(e) {}" href="http://photos1.blogger.com/blogger/5079/2628/1600/copan_dag.3.jpg"><img style="cursor: pointer;" src="http://photos1.blogger.com/blogger/5079/2628/320/copan_dag.3.jpg" alt="" border="0" /></a><br /><span style="font-style: italic; color: rgb(153, 153, 153);font-size:85%;" >iz filma: Resonating Surfaces, 2005.<br /><br /></span><span style="color: rgb(153, 153, 153);font-size:85%;" ><span style="font-size:100%;">Radnja filma <span style="font-style: italic;">Rezonantne površine</span> je smeštena u atmosferu pariske intelektualne misli 70-ih. Kroz lične uspomene Syeli Rolnik, psihoanalitičarka iz Brazila koja je živela pod diktatorskim režimom generala Umberta Brancoa i od kojeg je pobegla u Pariz, ovaj film portreiše jednu ličnost, jedan grad i odnos ljudi prema životu. Struktura filma je građena različitim elementima: slika, zvuk, tekst i glas. Svaki od ovih elemenata ima zasebno značenje; oni nekada stupaju u dijalog, a nekada su potpuno nezavisni jedan od drugog.<br /><br />U filmu <span style="font-style: italic;">Rezonantne površine</span> glas počinje vriskom smrti, a onda, postepeno čujete glas kao zvuk bez značenja; on se potom pretvara u bujicu reči, i konačno u tekst. Neprateći u potpunosti Rolnikovu priču, ova evolucija glasa se javlja kao njen eho. Na ovaj način, de Burova konstruiše fizički prostor za glas, njegovo fizičko prisustvo i slike koje pobuđuje. U nizu layera glas, kao jedinstveni ljudski fenomen u kojem se jezik i telo susreću, se pojavljuje kao četvrti. </span><br /><br /></span><div style="text-align: right;"><span style="color: rgb(153, 153, 153);font-size:85%;" ><br /><span style="font-size:85%;">zasnovano na tekstu Manon de Boer</span></span><br /></div><span style="font-style: italic; color: rgb(153, 153, 153);font-size:85%;" ><br /></span><span style="color: rgb(153, 153, 153);font-size:85%;" ><br /><br /><br /><br /><br />Fotografije ljubazno ustupila galerija Jan Mot, Brisel (<a href="http://www.janmot.com/">www.janmot.com</a>)</span><span style="font-style: italic; color: rgb(153, 153, 153);font-size:85%;" ><br /></span><div class="blogger-post-footer"><img width='1' height='1' src='https://blogger.googleusercontent.com/tracker/36554738-116171928570030518?l=manon-deboer.blogspot.com' alt='' /></div>Inquiry into Reality: The Disappearance of Public Spacehttp://www.blogger.com/profile/10129828236759739089noreply@blogger.com0